Реконструкција Владе (1) и (2)

Реконструкција – пародија, водвиљ или трагикомедија?


Ово је, у ствари, кратка прича о метастазираној бастардној ксенофиличној химери ове власти, овог режима. Ово је прича о еволуцији зла Демократске странке и претходног режима, чији су актери готово исти чиниоци садашњег режима, само је уместо ДС у влади СНС.

Јасно је да када зло еволуира, онда не постаје боље, него горе. Тако је болест коју је четири године ширио Тадићев режим, метастазирала под палицом Вучића и СНС. И показује се да је рок трајања ове власти знатно краћи од оне претходне. Месец дана траје замајавање народа за које је заслужан Господар Вучић – звано реконструкција. Наш Краљ Иби, Господар Иби (беху избори …И би Вучић!), јесте 26. jула у говору дугом тачно 67 минута, себи приписао све заслуге, мислећи да је надјачао Дачића и Динкића.

Испричао нам је бајке о себи и племенитој реконструкцији – бајке и центарфору и центархалфу, о физичком умору, о радном дану дугом 25 сати… о  злим чикама и тетама са ротационим светлима, о кућном васпитању… Једино није објаснио зашто је СНС на већину функција широм државе поставио некомпетентне дилетанте – укључујући и министре – предвођене управо њиме? Зашто су ти дилетанти, на челу са њим,  чак годину дана катастрофално обављали посао када нормалан човек, може да утврди да не може да обавља неки посао – за највише месец дана? Због чега је он, Вучић, 12 месеци обављао два посла, за које се унапред знало да их морају обављати два човека (то исто важи и за Дачића и Динкића)? При томе, Вучић није компетентан да врши ниједну од те две функције. Наравно, он је један у мору некомпетентних.

И после годину дана, после бриселске капитулације, док Србија тоне даље у економско безнађе, мудрац Вучић каже да пола министара у влади не ваља. Вучић предлаже промену пола министара СНС- укључујући и себе – и то славодобитно представља као свој успех. На срећу, ми мислимо својом, а не његовом главом, и знамо да се ради о епохалном неуспеху овог бастардног режима. О Вучићевом неуспеху и поразу колосалних размера. И Дачићевом и Динкићевом и Николићевом.



Данас, 30. јула 2013. године, пукла је тиква. Распршиле су се Вучићеве бајке о реконструкцији под његовом палицом. Не само због тога што је ствар ишчашена већ око осам месеци, али и због тога. Устав и закони не предвиђају да први потпредседник владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала и министар одбране – буде први човек државе. Чим се ствари ишчаше, чим исклизну изван осетљивог ткања државног устројства – ствари се погоршавају, што време више протиче. И за то је заслужан управо Вучић. До данас није хтео изборе, већ је желео да влада мимо Устава и закона. И то је данас 30. јула пукло. Лукави Дачић се сатеран у ћошак коначно досетио да је председник владе, и одлучио је да изиграва Вучића. Одлучио је да он води игру, бар на кратко. И чини се да у томе има дискретну помоћ Николића јер је баш он најавио састанак са Николићем, коме је ипак присуствовао и Вучић. Николић је издао саопштење да нису потребни избори, а председник Скупштине Стефановић је изјавио да СНС и СПС имају другачије ставове о УРС-у.

У међувремену Дачић је први, у 17 часова, одржао прес конференцију и изнео одређене оптужбе на Динкићев рачун. Потом је реаговао Динкић, на конференцији за штампу УРС-а, и оптужио Дачића да не говори истину и да обмањује јавност. Ту негде Дачића је својим изјавама подржао преподобни министар Љајић. Дакле, гној се излио у јавност. Пукла је „идила“ која је трајала најмање 7 месеци, у којој су актери режима, смештали једни другима афере у медијима. Не видим како било ко може да пређе преко свега овога.

Показало се да су Вучићеве бајке о реконструкцији само празна демагогија и самољубиве пројекције. Показало се да се ради о наказном режиму, о чистој, немилосрдној и беспризорној борби за моћ и  власт, а не о бризи за народ и Србију. И крунски доказ је дао, поред свих оптужби изречених у два сата, на релацији Дачић-Динкић, дакле, крунски доказ је дао преподобни Љајић, како је пренела већина медија, на пример РТС: „Потпредседник Владе и министар за трговину и телекомуникације Расим Љајић изјавио је да не би остао у влади ако би били испуњени услови које је за реконструкцију владе поставио министар финансија Млађан Динкић“. И потом је Љајић, неопрезно изговорио кључну ствар: „У том случају ја бих био једини губитник реконструкције, сви остали били би НАМИРЕНИ“, казао је Љајић за агенцију Бета, а пренесоше сви медији.

И ту долазимо до суштине. До кључне ствари – до намиривања. Дакле, цела халабука од најмање 30 дана, сав тај губитак времена, енергије, као што је и јасно, није никаква Вучићева племенита намера – већ НАМИРИВАЊЕ жеље за још већом моћи и силом. И стога овај развој догађаја. Дачић  није НАМИРЕН. Динкић није НАМИРЕН. Љајић није НАМИРЕН. И наравно, Вучић није НАМИРЕН. Наши честити сељаци кажу – „Идем да намирим стоку“.

Без обзира на исход сутрашњег дана, 31. јула, за када је најављена одлука СНС, без обзира да ли ће бити избора или не, дух више не може бити враћен у боцу. Трулеж и наказност режима се више не може сакрити. Због тога једино преостају избори.

Реконструкција (2) – странци у Влади као корак даље у деструкцији Србије

Дан после скандала око финала вишемесечне фарсичне реконструкције владе, када су председник владе и министар финансија изнели низ међусобних оптужби, Александар Вучић, наш Краљ Иби, наставља са логорејом. Уместо да бар неко време ћути, јер је његова реконструкција доживела бродолом, први потпредседник владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала и министар одбране Вучић наставља са суманутим предлозима. Ради се о његовој идеји о довођењу странаца на највиша места у влади, не само саветничка, него и министарска. О томе су известили сви медији.

Прво да чујете о чему се ради из његових уста, како то преносе Вечерње новости[1]: „Први потпредседник владе изјавио је данас да разговара са више иностраних експерата и да очекује да један или два странца преузму ресоре у Влади Србије. Он је истакао да је уверен да је боље да важне ресоре води страни експерт, него приучени партијски кадар. Вучић је потврдио да су постојали контакти са бившим првим човеком ММФ-а Доминик Строс Каном. „Нисам ја лично разговарао, али су постојали одређени контакти. Говорили смо у принципу о томе“. Он је рекао да се изненадио „негативним реакцијама” на предлог да страни стручњаци учествују у раду владе. Он је упитао како је могуће да нама одмах не одговара неко ко је 20 година био шеф важне међународне финансијске институције и који је један од највећих финансијских стручњака у свету? Поручивши да му је доста тих који му соле памет, Вучић је нагласио да нема проблем са тим да странац буде део Владе Србије, већ да је проблем како да платимо те људе.“Ја ћу да тражим. Разговараћу на више страна да један или два странца преузму ресоре. То је моја идеја, не стидим се и поносан сам на то. Треба ли да доведем приученог страначког кадра“, рекао је Вучић. Он је додао да су земље које су доводиле најстручније кадрове из иностранства и напредовале и као пример навео да никоме из Велике Британије није сметало што је на место гувернера у тој земљи доведен Канађанин. Како је додао, када су на важним местима, попут сектора финансија странци на њих не може да се врши притисак и не може да се каже „ово је мој играч, њему дај приоритет“. „Такви нам људи требају- који знају више од нас па ће наши људи и од њих да науче још по нешто. Ја ћу то да гурам и баш ме брига коме ће то да смета“. Вучић је додао да је он „главни кривац“ за довођење страних стручњака у владу“. Крај цитата из Новости.

Ајмо редом. Прво. Србија је под меком окупацијом странаца, а један њен део – КиМ је и под страном војном окупацијом. Странци, углавном са Запада управљају свим банкама, једним великим делом привреде и полако постају власници обрадивог земљишта (за сада преко других лица). Странци са Запада су или власници медија у Србији или контролишу већину медија којима нису власници. Странци су пресудно утицали на формирање две последње владе Србије. Амбасадори западних земаља, предвођени америчким амбасадором, су својеврсни политички намесници Србије. У таквим приликама је потпуно сулудо странцима давати и саму извршну власт. Тим предлогом, Вучић одлази корак даље у деструкцији Србије од Тадића. Наравно, само у шали би могли рећи- Странци управљају овом државом, па хајде да им и де јуре то препустимо. Онда би у шали могли и рећи- Па зашто да им препустимо само једно или два министарска места, зашто не сва? Зашто да и председник владе не буде странац? Сигурно ће боље обављати тај посао него некомпетентни Дачић. Зашто да и први потпредседник владе не буде странац? И тај ће сигурно боље обављати тај посао од Вучића. И тако редом. То је све наопака памет. Чланови владе Србије морају да буду грађани Србије- лица која имају само једно држављанство- српско! Такође, има довољно паметних и стручних грађана Србије, само нису чланови СНС ,СПС и осталих чланица владајуће коалиције. Најчешће нису уопште чланови странака. Рецимо, економски стручњаци Небојша Катић, Млађен Ковачевић или Махмут Бушатлија.

Друго. Вучићев је проблем, а не наш, што у странкама садашњег режима, на челу са СНС, нема стручних људи, већ само како то Вучић каже „приучени партијски кадар“. Већ пет година Вучић тврди да су кадрови СНС све редом најбољи и најстручнији кадрови. Сада када се већ дубоко и непромишљено упустио у фарсу реконструкције нечега што се не може реконструисати, Вучић у ствари признаје да су кадрови СНС и осталих странака режима „приучени партијски кадар“. Решење није да доведе странце уместо приучених дилетаната које има у странци, већ да одступи с власти јер су он лично и његова странка неспособни да је спроводе. Или да заиста пронађе домаће стручњаке и да их доведе у Владу (сви редом би били изван странака садашњег режима)- а то је њему и његовој странци неприхватљиво.



Треће. Доминик Строс Кан је компромитована личност[2]. Човек има проблем са контролом свог полног нагона. Када је у питању њујоршка афера из 2011., после које је Кан одступио са челног места ММФ-а, он јесте на крају ослобођен, услед мањкавих доказа и некредибилности жртве, али, како наводе Википедија и други медији, сам Кан је током суђења, а и касније у једном ТВ интервјуу признао, да је његов „сексуални сусрет“ са собарицом хотела у коме је одсео, био “морални прекршај“ и описао га као „неприличан“ али „ да нису били умешани насиље и принуда“ (In a TV interview in September (2011), Strauss-Kahn admitted that his sexual encounter with the maid was „a moral fault“ and described it as „inappropriate“ but that it „did not involve violence, constraint or aggression“). Током 2012. Кан је био под истрагом у Француској, због сумњи да је умешан у ланац проституције. у граду Лилу. Оптужбе су биле повезане са његовим претпостављеним учешћем у изнајмљивању проститутки за потребе секс прослава у Лилу, Паризу и Вашингтону. У оквиру тог поступка, француски тужиоци су закључили (подигли оптужницу) да Кан мора на суду да одговара због оптужби за тежи случај подвођења у хотелу Карлтон у Лилу. Ове информације су јавне и опште познате. Само дилетантима може пасти на памет да ангажују овако компромитовану личност. Једино ако су желели да га ангажују као саветника за подвођење и спопадање женске чељади?

Четврто. Народна пословица каже:“Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“ (Вучић каже: „То је моја идеја, не стидим се и поносан сам на то“).

Пето. Канађанин Марк Карни[3] је заиста изабран 2012. за гувернера „Енглеске банке“ (Bank of England) а пре тога је био гувернер „Канадске банке“(Bank of Canada). Карнију је матерњи језик- енглески а Канада је чланица Британског Комонвелта. Такође, занимљиво је, куриозитет је, да је Карни 13 година радио у Голдман Саксу, чији су функционери баш ових дана били у посети Србији и састали се са Вучићем и другим члановима владе[4]. Међутим то никакве везе нема са Србијом, нити је аргумент који је употребљив. Па и Србија је имала несрећно искуство са два гувернера НБЈ, који су имали и страно држављанство- са Кори Удовички и Радованом Јелашићем. Можда су то кадрови потребни Вучићу?

Шесто. Само дилетант може да тврди да се на странце на високим положајима у Влади Србије, не може вршити притисак. Можда не могу многи домаћи актери, али сасвим сигурно могу странци.

Седмо. Потпуно је непотребно коментарисати комичну Вучићеву тврдњу да ће „наши људи и од њих да науче још по нешто“.

Осмо. Вучићева коначна реченица „Ја ћу то да гурам и баш ме брига коме ће то да смета“- је на нивоу понашања детета које се дури и говори о менталним дометима и психолошком стању првог потпредседника. Наиме, трансакциона анализа (ТА), један од најкредибилнијих праваца психологије, каже да сви имамо три дела личности: „дете“, „родитеља“ и „одраслог“. Вучићев проблем је што су његов „одрасли“ и „родитељ“, потпуно контаминирани „дететом“ и то „дете“ само покушава да имитира одраслог. Отуд и цела промена Вучићевог имиџа- наочаре, привидна мирноћа и озбиљност, другачија, мање краћа коса, склопљене руке, покушај да се избаце тикови плежења језика и облизивање. Све то је потпуно супротно имиџу и понашању Вучића у првих 15 година каријере. Али, када је фреквенција присуства у медијима велика, и када се ствари не одвијају онако како је он замислио, као ових дана, она првобитна личност са свим својим карактеристикама, избија на површину. Оно „дете“ које помињемо, израња. А Александар Вучић није дете, има 43 године и тренутно се из петних жила упире да буде „Господар Србије“ и што је најгоре, то му полази за руком.

Тренутно у Влади, по јавности доступним информацијама, делују следећи странци. Потпредседница Владе Србије (бивша) задужена за европске интеграције Сузана Грубјешић ангажовала је за свог саветника бившег премијера и министра спољних послова Словачке Миклоша Дзуринду. У Министарству правде и државне управе саветник је Алан Биро, који се налази на месту вишег правног саветника. Ради боље сарадње и комуникације са страним, а посебно немачким инвеститорима, у Министарству финансија су ангажовали Јорга Хескенса. Странци су ангажовани и на пројекту „Помоћ развоју интерне финансијске контроле у јавном сектору Републике Србије – фаза 3”. Вођа овог тима је Герад Енис. Осим на саветничким местима током протеклих година у Србији је велики број странаца био ангажован и на различитим пројектима које су плаћале стране владе, а који су рађени у сарадњи са различитим министарствима.

У протеклих 13 година, поред особа које сам помињао у тексту, важне функције су обављале и следеће особе за које се тврдило да поседују страно или двојно држављанаство: Александар Радовић, бивши први порезник у доба Ђинђићеве владе. Кори Удовички- бивша гувернерка НБЈ и бивша министарка енергетике у Ђинђићевој влади. Радован Јелашић- бивши гувернер НБЈ. Првослав Давинић- бивши министар одбране. Такође се тврди да садашњи вишегодишњи амбасадор у САД, Владимир Петровић, власник два пасоша- српског и америчког.

Проблем са свим странцима на министарским положајима и проблем са лицима која поседују двојно држављанство је, најблаже речено, подељена лојалност.

Већ сам поменуо Голдман Сакс. Вучић се пре неки дан састао са њиховим представницима. Да вас подсетим да је та инвестициона банка један од највећих криваца за изазивање садашње вишегодишње економске кризе (у најмању руку можете погледати амерички филм „Превелики да би пали“-“To Big to Fail“ који баш о томе и говори). Посета Голдман Сакса, која је уследила на наш позив, уз текуће Вучићево залагање за постављање странаца за кључне министре, говори о смеру о коме размишља Вучић. То је смер који води Србију у даље дужничко ропство и у руке правазиђеног неолибералног и колонијалног капитализма.


[1] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.

html:446696-Vucic-Izbori-nisu-najbolje-resenje

[2] http://en.wikipedia.org/wiki/Dominique_Strauss-Kahn

[3] http://www.telegraph.co.uk/finance/economics/9704557/New-Bank-of-England-Governor-Mark-Carney-comes-to-UK-for-greatest-of-challenges.html

[4] http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/goldman_saks_najvise_zainteresovan_za_energetiku_poljoprivredu_i_metalurgiju.4.html?news_id=264867