Коштуница је и даље једини прави државник

 Интервју Уроша Јанковића за часопис „Поредак“, јул 2016. године.

Лидер београдског одбора Демократске странке Србије о страначкој организацији, изборима, кандидатури за прeдседника и колегама.

 

П- Како коментаришете резултате Демократске странке Србије на последњим изборима?
УЈ- Пре свега, странка је постала парламентарна захваљујучи грађанима из целе Србије, можда је то овог пута било мало више захваљујући онима из Београда, али одговорно тврдим да смо и ми и Двери дали све од себе да тај резултат буде што бољи. У овом тренутку, а да се претерано не жалим на услове изборне трке, ово је био наш максимум.
П- Неки саборци, који вам очигледно не желе добро, називају Вас и Урош нејаки. Да ли вам то смета?
УЈ- Можемо то гледати и симболички, али само у једном сегменту. После великих Душанових освајања, цар Урош нејаки постао је жртва бахатости властеле која се нагло обогатила у претходним ратовима и пљачкама (претходним властима и владавини), стога поносно могу да кажем да сам се ухватио у коштац са једним тешким бременом које то име носи али из веру да ће људи који са мном воде организацију успети да ураде нешто заиста добро по чему ће се памтити.
П- Колико је негативна кампања против ДСС-а допринела томе да ваша странка не буде далеко више изнад цензуса?
УЈ- Да будемо реални, негативна кампања је овога пута била немолосрдна, поготову према Санди, а руку на срце, ни Бошко није боље прошао. Очигледно је да је после избора за председника Србије 2012. године ово постао тренд и такмичење у блаћењу опозиције. Прво то ради ДС а сада тренутно владајућа клика, што је пре свега катастрофално за грађане Србије.
П- Какав је ваш став према најави Санде Рашковић Ивић да ће до краја године предложити Милоша Јовановића за свог наследника?
УЈ- Председница је, пре свега, показала политички слух и демократски дух какве је до сада мало лидера показало. По реакцији чланства може се видети да је њен предлог наишао на одобравање и заиста ће тај њен потез и храброст пре свега остати упамћени као реткост на српској политичкој сцени. Мало људи је
способно да препозна жељу чланства и да свима удовољи, а она је овим потезом засигурно заслужила да је чланство и после мандата поштује. Доказ за то пре свега лежи у чињеници да је Санда врхунски психолог, а Милош Јовановић је неко о коме ће се тек говорити. Остављам да време изнесе суд о каквом се заправо човеку ради.
П- Колико дуго сте у ДСС-у и шта вас држи након свих ових година?
УЈ- У ДСС-у сам готово пуних 17 година, а ушао сам у ову странку због Војислава Коштунице. Странка је тада имала свега неколико процената подршке, али и лидера о којем су говорили да је поштен и доследан. То ме је привукло и након повратка са ратишта одлучио сам да подржим надолазеће промене кроз рад у
његовој странци. Никада се нисам покајао. За мене је и даље, после свих ових година, он једини политичар за кога могу рећи да је био државник.
П- Да ли се зна ко ће бити кандидат Ваше странке за председника Србије и да ли ћете се кандидовати за градоначелника?
УЈ- Најпре, након избора који су за нама морамо одржати страначку скупштину како би чланство изабрало легитимне органе странке. Просто, то је след догађаја чији је циљ да препороди страначку инфраструктуру и прокрви организацију. Као што је и сама председница рекла, са чиме се ја дубоко слажем, постоји жеља да се странка подмлади. Наша идеја је добра и треба да је следимо, али и да идемо у корак с временом. О самом кандидату за председника Србије одлучују страначки органи, али исто тако сматрам да садашња председница на најбољи начин може представљати нашу странку на предстојећим председничким изборима. Долазак Милоша Јовановића не значи одлазак Санде Рашковић Ивић, па ће таква подела одговорности можда само ојачати ДСС. Заиста верујем у то.
Што се тиче моје кандидатуре за градоначелника престонице, сматрам да је још рано говорити о томе. Страначки органи су чудо а ја желим да делам у складу са статутом своје организације. То значи да ће се прво организација изјаснити о томе, те уколико мене изабере, биће ми част, јер сматрам да својим суграђанима имам шта да понудим.                 
П- Шта је то што Ви нудите?
УЈ- На претходним локални изборима као кандидат за председника општине Чукарица освојио сам готово 10% и направио најбољи резултат у престоници. Кад се окренем и погледам иза себе, заиста је вредело борити се за сваки глас и помагати свима у окружењу. Нема веће сатисфакције него кад можете да прошетате својим крајем и поделите са комшијама идеје али и проблеме који нас муче.
П- „Звезда“ или „Партизан“?
УЈ- Jа сам момак са Бановог брда а ту постоји само један клуб који сви волимо!
П- Каква је, заправо, Ваша улога у „Чукаричком“?
УЈ- Људима који се баве политиком није место у спорту, а „Чукарички“ је један здрав и врхунски организован клуб. Задржаћу право да сачувам свој клуб од политике и злоупотребе. Успех је нешто за шта су заслужни играчи и стручни штаб, заједно са свим оним дивним људима који доприносе атмосфери која влада у тој „породици“. Нећемо се ваљда китити туђим перјем. Ја засигурно нећу.

П- Шта мислите о политичарима?

- Санда – упорна.
- Бошко – ради на себи.
- Радуловић – доста му је било.
- А.Вучић – све идеје натрпао у једну, изашао на изборе као „човек од странке“ и победио.
- Коштуница – државник.
- Дачић – политичар.
- Пајтић – демократа.
- Шешељ – циркузант.
- Милош Јовановић – будућност.
- А.Младеновић – нек је жив и здрав.