Никад у НАТО

24. март

ДАН В0ЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ

НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ НАТО ЗЛОЧИНЕ

НИКАДА НЕЋЕМО БИТИ САУЧЕСНИК НАТО ПАКТА У РАЗБИЈАЊУ СРБИЈЕ

НИКАДА НЕЋЕМО СЛАТИ НАШУ ДЕЦУ ДА РАТУЈУ ЗА НАТО

Народна скупштина републике Србије на седници одржаној 26. децембра 2007. године донела је Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом се доноси одлука о проглашењу војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању.

28. октобар 2007. године
Полазећи од уверења да добро и напредак државе и народа представљају највиши државни и национални интерес, да слобода, мир и достојан живот сваког појединца представљају вредности које су услов за остварење тих интереса, демократска странка србије доноси

ДЕКЛАРАЦИЈУ

О ВОЈНОЈ НЕУТРАЛНОСТИ СРБИЈЕ

Члан 1.

Војна неутралност у односу на постојеће војне савезе (у даљем тексту војна неутралност) представља најбољи и најпоузданији начин да Србија очува државни
суверенитет, интегритет и независност као темељ свог слободног и свеукупног напретка и да обезбеди достојанствен живот својих грађана.

Члан 2.

Војна неутралност је најсигурнији гарант мира, а политика војне неутралности најбољи пут да се Србија развија и напредује у складу са сопственим интересима.

Члан 3.

Војна неутралност представља израз искреног опредељена Србије против политике силе, угрожавања мира у свету, агресије и рата.

Члан 4.

Опредељеност политици мира, изградњи и очувању унутрашње и међународне безбедности доказ је да војна неутралност није, нити може бити уперена против других земаља и најбоље сведочи о спремности Србије да равноправно сарађује са свим земљама у свету које поштују универзална начела међународног права садржана у повељи УН.

Члан 5.

Војна неутралност не искључује могућност сарадње Србије са другим земљама у интересу заједничке и опште безбедности и омогућава да Србија развија сопствени систем безбедности у складу са својим националним и државним интересима, у циљу демократског, мирног и стабилног развоја Србије.

Члан 6.

Одустајање од принципа војне неутралности и приступанье НАТО пакту обавезало би Србију да учествује у ратовима који нису у њеном интересу, ограничило би њену независност и слободу политичког одлучивања, угрозило би животе њених грађана и оптеретило унутрашњи преображај и напредак земље.

Члан 7.

Нико не може, нити има право да донесе одлуку о приступању Србије било ком војном савезу без сагласности грађана, који о томе одлуку могу донети искључиво на референдуму.

 

ЗАШТО НИКАД У НАТО?

УЛАСКОМ У НАТО

Укида се војна неутралност Србије која спречава да наша земља ратује, а Срби гину по ратиштима широм света за туђе војне и геостратешке интересе.

УЛАСКОМ У НАТО

Србија би признала лажну државу Косово и Метохију - вештачку НАТО творевину.

УЛАСКОМ У НАТО

Србија би признала легитимност агресије НАТО пакта против Савезне Републике Југославије 1999. године.

УЛАСКОМ У НАТО

Србија би погоршала односе са Руском Федерацијом која је наш историјски савезник.

УЛАЗАК У НАТО

Значи ново улагање у војску ради реорганизације, куповине оружја и војне опреме да би се достигли "НАТО стандарди" и учествовало у борбеним интервенцијама ван државе. То значи ново задуживање Србије и мање средстава за здравство, образовање, културу, социјална давања...

"ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА" МИЛОСРДНИ АНЂЕО


Поштовани грађани,
24. марта 2010. године навршава се једанаест година од почетка НАТО агресије на Србију. Тај датум мора бити записан у нашем колективном памћењу као дан сећања на жртве агресије. Народ који не памти своју историју, своје жртве, своја страдања, изгубиће себе и свој идентитет.
НАТО агресија је трајала седамдесет осам дана, од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Погинуло је више од 3.500 људи, а рањено више од 10.000. Нанета је огромна материјална штета која се процењује на десетине милијарди долара.
Погођено је или унииштено: 7.643 куће, 300 школа, 53 болнице, 50 цркава, 37 мостова, и многобројни други цивилни и војни инфраструктурни објекти. И данас, једанаест година после бомбардовања, сви видимо и осећамо многобројне последице. Многе рушевине и даље стоје. Пораст малигних болести од 1999. године, износи преко 40%. Велики број порушених фабрика никада није обновљен, и сви ми, и грађани и држава, много смо сиромашнији него што бисмо били да до агресије није дошло.
Морамо трајно памтити овај злочин над Србијом. Уосталом 17. фебруара 2008. године, проглашавајући лажну државу Косово, подсетили су нас и уверили да је прави циљ агресије био разбијање Србије.
Сетимо се жртава и страдања током марта, априла, маја и јуна 1999. године. Запалимо свеће у нашим храмовима, за покој душама жртава.

Имамо обавезу да памтимо. Немамо право да заборавимо.